Мами на дар

Уобичајен
Advertisements

На часу енглеског језика

Уобичајен

Јуче смо са наставницом Цецом правили честитке за Дан мајки.

На часу српског језика

Уобичајен

Данас смо на часу српског језика извели мини представу“ Два писма“Заиста смо уживали.

Подсетник за ученике -граматички и правописни садржаји

Уобичајен

Подсетник за ученике -граматички и правописни садржаји

5f8350820dd8

У нашем језику има 30 гласова.
Гласови су све оно што изговарамо.
Слова су знакови којим записујемо гласове.
Ред слова у нашем језику зове се азбука.
Писмо српског језика је је ћирилица.
Творац азбуке је Вук Стефановић Караџић. У нашој азбуси сваком гласу одговара један знак.
Вуково правило гласи: “Пиши као што говориш, читај као што је написано. “
Од 30 гласова колико их има у српском језику, 25 су сугласници, а 5 су самогласници. Самогласници су они гласови које можемо певати. То су А, Е ,И, О ,У.
Постоје и друга писма осим ћирилице. Ми смо учили латиницу. И у латиници има 30 слова, али ту није правило да сваки глас има један знак. Слова dž, nj, lj, dj имају два знака.
Више гласова спојених у смислену целину чини реч.
Речи се састоје из слогова.
Мама: ма-ма
Школа:шко-ла
Школовање:шко-ло-ва-ње
Више речи стварају реченицу.
Реченица је мисао написана или исказана речима.
Према значењу реченице се деле на: обавештајне, упитне , заповедне и узвичне.
О значењу реченице говори знак који стоји на крају реченице.
То су: тачка ? упитник ! узвичник
Обавештајне реченице се оне у којима неког о нечем обавештавамо. (.)
Добила сам петицу.
Стигла сам из града.
Упитне реченице су када неког нешто питамо. (?)
Како си? Колико је сати?
У упитним реченицама често се појављује речца ли.
Речце су кратке речи.
Да ли си јео?
Хоћеш ли банану?
Ниси ли уморан?
Мислиш ли?
Речца ли увек се пише одвојено од глагола.
! Узвичник пишемо на крају узвичних и заповедних реченица.

Узвичне реченице су када неког дозивамо, када вичемо, и оне које су изговорене у страху, љутњи, узбуђењу…(!)
Милане, дођи!
Бранко, волим те!
Грми!
Сева!
Гори!
Ватра!
Земљотрес!

Заповедне реченице су оне у којима заповедамо. (!)
Излази напоље!
Долази овамо!
Учи!

Према облику реченице се деле на потврдне и одричне.
Потврдна речца је ДА, а одрична НЕ.
Потврдна реч је јесте или краће је, одрична реч је није.
Не мора увек да буде написано да у потврдним реченицама. Оно се по смислу реченицео дређује.
Данас је леп дан. Да данас је леп дан.

ПОТРВРДНЕ РЕЧЕНИЦЕ
ОДРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Напољу пада киша.
Напољу не пада киша.
Сузана је лепа.
Сузана није лепа.
Хоћеш ли чај?
Нећеш ли чај?
Јеси ли будан?
Ниси ли будан?
Излази напоље!
Не излази напоље!
Гори!
Не гори!

Када нешто набрајамо стављамо две тачке и запету.
Пример:
Купио сам у маркету:хлеб, јаја, млеко и месо.
У мом вођњаку расту: шљиве, крушке, јабуке и брескве.
Ја највише волим: купус, шаргарепу, пасуљ и парадајз.

Речи које именују бића, предмете и појаве зову се именице.
биће :мачка , љубичица , бака , Оља
предмет : сто , клупа , табла
појава : киша , дуга , облак
мачка

Великим словом пишемо имена, презимена и надимке људи јер то су властите именице: Здравковић Срећко –Среле, Павловић Радиша-Раша и тд.
Властита имена животиња пишемо великим почетним словом:куче Зара, крава Симка, крава Милка, коза Белка…
Имена држава, градова, села, река, планина пишемо великим словом.

држава
Србија
река
Колубара
град
Ваљево
село
Драчић
планина
Маљен
језеро
Палић
море
Јадранско

Именице имају три рода:
мушки ТАЈ , женски ТА, средњи ТО.

МУШКИ РОД : дечак , деда , коњ , облак
ЖЕНСКИ РОД : девојчица , баба , кобила , дуга
СРЕДЊИ РОД : дете , унуче, ждребе , иње

Именице имају два броја:
ЈЕДНИНУ и МНОЖИНУ.
Када јеу питању један предмет или биће, то је једнина- куче.
Када је предмета и бића више на једном месту то је множина-кучићи.

ЈЕДНИНА : девојчица , дечак , кућа
МНОЖИНА : девојчице , дечаци , куће

Неке речи имају само множину:наочаре, санке, панталоне,маказе,људи…
Неке имају само једнину:човек,врата…
Именице имају умањено и увећано значење.
ИМЕНИЦА кућа , школа
УМАЊЕНО кућица , школица
УВЕЋАНО кућерина , школетина

Речи које означавају радњу зову се глаголи.
Пр.писати, учити, скакати, пливати, свирати, цртати, сликати…

Одрична речца не увек се пише одвојено од глагола осим у 4 случаја: НЕМАМ, НЕЋУ, НИСАМ И НЕМОЈ.
Пример: не учи, не прича, не скаче, не скита
Данас немам домаћи задатак.
Нећу да се играм.
Ја нисам стигао на време.
Немој ме нервирати.
Треба разликовати писање речце не у другим врстама речи. Она се не пише одвојено и у придевима. Пример:нерадан, немаран, несавестан, нељубазан…
Она ми не да свеску.
Неда је лепа девојчица.
Ненадано је пао снег.
Писање слова Ј:
Између И и О у глаголима никад се не пише слово Ј.
Пр. радио, био, мислио, потрошио
Између О и И увек се пише слово Ј:
Пр:кроји, стоји, броји, боји, изброји…

Време вршења радње: ПРОШЛО, САДАШЊЕ, БУДУЋЕ.
ПРОШЛО ВРЕМЕ Ишао сам на скијање.
САДАШЊЕ ВРЕМЕ Идем на скијање.
БУДУЋЕ ВРЕМЕ Ићи ћу на скојање.

Главни делови реченице су: СУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ.
СУБЈЕКАТ добијамо на питање: Ко ради? Субјекат је ВРШИЛАЦ РАДЊЕ.
ПРЕДИКАТ добијамо на питање: Шта ради? Предикат је радња коју врши субјекат.
РЕЧЕНИЦА
СУБЈЕКАТ-КО РАДИ?
ПРЕДИКАТ -ШТА РАДИ?
Девојчица пева.
девојчица
пева
Мачка спава и преде.
мачка
спава и преде
Сунце сија и греје људе.
Сунце
сија, греје

Субјекат у реченици подвлачимо једном линијом, а предикат са две линије.
У реченици може бити више субјеката:
Марко, Милан и Милош трче. (субјекат:Марко, Милан и Милош.)
Девојчице, дечаци, баке и деке шетају.(Субјекат:девојчице, дечаци, баке, деке)
Такође у реченици може бити више предиката.
Птице лете и певају. (Предикат:лете,певају).
Навијачи на утакмици скандирају , аплаудирају и навијају. (Предикат:скандирају, аплаудирају и навијају.)
У једној реченици може бити више и субјеката и предиката:
Мира чита књигу, а око ње птице цвркућу и певају.
Субјекат:Мира и птице

Предикат: чита, цвркућу, певају

Посетили смо Ваљево

Уобичајен

У сптембру смо ишли у Ваљево.Посетили смо Муселимов конак ,најстарију зграду у Ваљеву.У истори је остала запамћена као тамница ваљевских кнежева Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина.


Посетили смо и Народни музеј.
Прошетали смо градом и Тешњаром.

Најлепше нам је било у Бранковини.Прошетали смо старом школом и покушали да пишемо пером и по восканој таблици.Кустос музеја нам је испричао дивне приче о Десанки Максимовић.Посетили смо и гроб Десанке Максимовић и одали почаст великој песникињи.

Са собом смо понели најлепше утиске.